Сценско вече вратило је присутне у минула времена, не дозволивши да они и оно који су та времена облежили буду заборављени. Писма најзначајније српске сликарке с краја 19. и с почетка 20. века, баш као и њена ликовна дела, носе у себи емотивни набој и нарочиту перцептивност времена у ком је живела. Надежда је преко својих рамена превалила два рата, учествујући у њима као болничарка, а преминула је 1915. године.
На сценској вечери, у њену част, прочитана су и нека од тих писама, а својим ликом и делом, , она живи и данас.