Dobrodošli na KCB Klon temu

Ovo je početak razvoja.

Јубиларна 10. турнеја филмског Фестивала „Слободна зона”

Митровчани су имали прилику да одгледају 5 филмова са прошлогодишњег фестивалског програма, који су по избору публике и селектора проглашени за најбоље. То их је подстакло да размишљају о човеку, његовом животу у друштвеној заједници, емпатији, односу према природи и схватању њене вредности.
Већ прве вечери, чилеански редитељ Патрисио Гузман је филмом „Дугме од седефа” повео публику у таласе размишљања, водећи их до плавих дубина океана, уједно најдуже водене границе Чилеа. Океан чува тајну дугмади од седефа, пронађених на његовом дну, а у њима лежи похрањена судбина једног народа. Она су речитија од свих речи, остављајући иза себе питања о историји, неправди, геноциду.
Глумци у улози два брата, протагонисти филма „Овнови”, на убедљив и симпатичан начин су истакли индивидуалност, важност очувања наслеђа, идентитета и снагу човека, која га покреће да се бори за оно што воли. На све присутне је велики утисак оставила лепота егзотичног исландског језика, као и музика која смирује и опомиње.
Трећим филмом, мајстор туробне атмосфере Пабло Лараин увео је присутне у херметичан свет бизарног „Клуба”, контроверзне тематике, подстичући их да размишљају о вери, грешкама, поступцима, покајању…
Филм „Плес са Маријом” био је прича о месту, важности и позитивном утицају музике и плеса на квалитетнији живот многих људи, различите старосне доби, као и оних са физичким и психичким хендикепом.
Кроз поступке ексцентричних и провокативних ликова, пети филм „The Yes Men су револтирани” је усмерио пажњу на размишљање о опасностима живота у свету који је вођен похлепом.

Представљање књиге „Време орхидеја”, ауторке Сузане Рудић

Сузана Рудић, млада песникиња из Руме, а уједно и студент Академије уметности у Новом Саду (вајарство), добитница је две међународне награде за књижевно стваралаштво.
Збирком песама „Време орхидеја”, свој таленат, уметнички дар и стваралачку душу презентује кроз поетски израз, говорећи кроз метафоре о времену у ком смо живели и у ком живимо, настојећи да стиховима нешто покрене, преокрене. Инспирацију налази у окружењу, искуству, филозофији живота и ситуацијама које доносе радост, љубав, туга, рефлексије о животу, али и у човековим поступцима и осећањима, животним путевима, сећањима, истинским вредностима које треба чувати. Исказујући свој поглед на свет, емоције и мишљење, читаоцу шаље јасне поруке које провејавају из социјалних слика, призора природе и снажно исказаних осећања преточених у стихове.
У програму су учествовали: Сузана Рудић, Мирјана Марковић, Емир Соколовић, Владислава Белановић Шевић, Александар Крстајић и чланови Рецитаторског студија „Калиопа”, Центра за културу „Сирмијумарт”.

Пројекције француских филмова: циклус „Комедије 3”

У оквиру „Француског филмског каравана”, приказани су филмови који осликавају време у ком се живи, нови стил и схватање живота и његових правила.
Талентовани ствараоци Емануел Муре, Мона Ашаш, Ан Виласек и Солвег Анспек су дали својим делима лични печат. Због жеље и потребе да искажу своје мишљење о друштву и појединцу, који има и врлине и мане, повели су публику у свет занимљивих, духовитих и смешних епизода, које прате многе појаве у друштву, посматране и приказане кроз призму комичног.
Приказана дела савремене француске кинематографије („Каприс”, „Газеле”, „Викенди” и „Краљица Монтреја”) стварана су са уметничким претензијама и са дубљим продирањем у човеково друштвено и морално биће.
Филмске приче о разним животним ситуацијама (љубавни проблеми, запетљана куповина стана, викенд на селу који је пошао наопако и решавање проблема једне удовице), донеле су урнебесне заплете и неочекиване обрте, кроз поступке ликова које тумаче шармантни филмски јунаци, на путу према смислу и истини.

Пројекције француских филмова: циклус „Документарни филмови”

У оквиру „Француског филмског каравана”, Митровчани су имали прилику да погледају 4 пројекције, упознају скривене светове, потресне људске судбине, глобалне проблеме.
Приказани су филмови „Барселона или смрт”, „Зид”, „У рушевинама” и „Мајка”.
Мигрантска голгота, скривени свет развијених са незрелим амбицијама, жеље сиромашних за правом на детињство, дом и развој, нови стил и схватање живота и његових правила, инспирисали су режисере (Идрис Гиро, Патрик Жан, Оливије Мејса, Антоан Катен и Павел Костомаров) на стваралачки рад и истину. Они су представили свој документаристички поглед на свет и мондијализацију на јединствен и актуелан начин: промишљањем и истраживањем, поштујући унутрашњи осећај и филмске критеријуме. Без намештених сцена, снимањем судбина појединаца и народа који је кренуо за осварењем својих снова, документовали су живот онаквим какав јесте.

Пројекција филма „Срби на Крфу — 100 година од Албанске голготе”, ауторке Слађане Зарић

Филмска прича, ауторке Слађане Зарић, о повлачењу српске војске и народа преко Албаније до острва Крф, њеном опоравку и припремама за ослобађање Србије, односно о једном од највећих страдања српске војске и народа, била је поткрепљена аутентичним документима, архивским материјалом и праћена је тумачењима стручњака. Из ње се могло сазнати и о неким појединостима о томе, а које до сада нису биле познате.

Пројекција филма „Стари Словени — веровања и обичаји”, аутора Николе Милошевића

Друге вечери, радознали посетиоци су употпунили своја досадашња сазнања о митологији, митским бићима (виле, але, змај, вампири, демони судбине) и сујеверју, као и о најпознатијим божанствима Старих Словена: Световид, Сварог, Дажбог, Жива, Перун. Расветљене су и многе чињенице о развоју српске народне религије и словенске митологије. Она је изразито вишеслојна, пре свега услед сталних миграција, али и некадашњег постојања племенске културне разноликости Словена. Као таква, код публике је пробудила још већу радозналост.

Пројекције француских филмова у оквиру „Месеца франкофоније”: циклус „Људскост”

Франкофонија се обележава у читавом свету, а март је у њеном знаку. Циљ је да се низом различитих активности, програма и манифестација прослави француски језик, његова лепота, богатство и разноврсност. Изучава га и велики број ученика у нашим школама. Поменуто се редовно обележава и у Србији од 2006. године. И „Сирмијумарт” је подржао поменуто, па је у оквиру „Француског филмског каравана” Митровачка публика међу првима у Србији уживала у филмовима светски популарне француске кинематографије.
Приказана су 4 филма из циклуса „Људскост”. То су: „Лето”, „Врелина”, „Следећу пут циљаћу срце” и „Сећања”. Искусни режисери и познаваоци филма Катрин Корсини, Рафаел Жакуло, Седрик Анже и Жан-Пол Рув, добро су познати у Француској и у свету.
Филмови из циклуса „Људскост” остварили су, на посебан начин, комуникацију са публиком, покренувши у њеној свести жељу за размишљањем о човеку као мисаоном и духовном бићу високих потенцијала, али и о питањима која се односе на узроке и последице његовог понашања које је у супротности са тим.

Трибина „Млади и друштвене мреже”

Гост је био проф. др Драган Ћаловић, познати теоретичар уметности и теоретичар медија.
Трибина је одржана с циљем да се са више аспеката продуби проблематика природе и утицаја друштвених мрежа и анализира њихов утицај на схватања, ставове, понашање и живот младих. Због велике, свакодневне изложености утицајима тих мрежа и великом броју оних који их користе, истакнут је захтев да сваки медијски конзумент буде медијски компетентан, односно медијски писмен. То је неопходно како би развио навику и усвојио одређени корпус знања за критичко сагледавање узрока и последица утицаја, које у постојећу стварност уноси свет виртуелног. Констатовано је да у томе значајну улогу треба да има и формално образовање.
Након завршеног излагања, проф. др Ћаловић је одговарао на питања која су му постављали присутни.

Пројекција филма „Савијачи”

Документарни филм „Савијачи”, Независног филмског Центра „Vorky Team” из Руме, приказан је Митровчанима. Био је и подсећање на погубност нуклеарног напада на Хирошиму и Нагасаки, чиме је указано и на то колико је важан мир у свету, за човечанство, децу, њихове жеље и потребу за животом.
За настанак филма, аутор Драган Цакић је био подстакнут дирљивом причом о јапанској девојчици Садако Сасаки (умрла од последица нуклеарног напада), њеном истрајношћу да живи, за чега је пронашла смисао у оригами уметности и легенди о хиљаду ждралова (Сенбазуру). Наиме, 1 ждрал је довољан да се покаже племенитост, а њих 1.000 је потребно да се испуни жеља.
У филму се старији полазници Геронтолошког центрг „Срем” у Руми, поједини ученици румске ОШ „Змај Јова Јовановић” и корисници „Дневног боравка за децу и младе са сметњама у развоју”, такође у Руми, упознају са значајем оригамија као уметности, техником савијања папира, уз Стоју Гаврановић. При томе се указује на значај колективног рада, дружења, стварања…

Пројекција филма „Лимуново дрво”, аутора Бранка Радаковића

„Лимуново дрво”, аутора Бранка Радаковића, документарни је дугометражни филм о првом бенду Милана Младеновића, фронтмена групе „ЕКВ”, Милана Стефановића и Драгомира Михаиловића.
Филм причом, музиком и сликом говори о стилу живота, оригиналности и изузетном креативном потенцијалу групе младих музичара и уметника. Њихов рад и постојање обележили су период и музику 70. и 80. година прошлог века, не само у Београду него и у целој, некадашњој Југославији. То раздобље је било прилично отворено за нове идеје и креативне младе људе, који су хтели да ураде нешто ново, другачије. Тако су се, игром случаја, 1972. године у Београду на терену за баскет упознали Милан Младеновић и Милан Стефановић. Године 1977. им се придружио Драгомир Михајловић Гаги, па су основали бенд „Лимуново дрво”. Био је то један од најважнијих музичких састава на овим просторима. Група престаје са радом 1980. године, а из ње касније настају „Шарло Акробата”, „Дисциплина кичме” и „Екатарина Велика”.
Бранко Радаковић је с посебним ентузијазмом прикупио грађу за филм, успевши да га обоји снажним емоцијама и да их изазове и код гледалаца. Томе су допринели уникатни снимци са концерата „Лимуновог дрвета”, песме које су на овај начин могле да се чују први пут, сведочења преживелих чланова, познатих новинара и личности из света рок музике и уметности и обраћање аутора присутнима.